| 3. jul 2009. | 13:02 | Izvor: B92 |
| Beograd, Smederevo -- Saobraćajni policajac Dragan Džavrić povređen je na dužnosti pošto je na njega naleteo biciklista u alkoholisanom stanju, saopštio je danas MUP. Džavrić je pao i udario glavom u kolovoz i on je sa teškim povredama smešten u Urgentni centar u Beogradu, a udes se dogodio noćas u Smederevu. U saopštenju se navodi da će ministar policije Ivica Dačić obići povređenog policajca u Urgentnom centru, kao i saobraćajnog policajca Branka Simića, povređenog 19. jula u Obrenovcu, koji je i dalje u životno ugroženom stanju. Dačić će se nakon posete obratiti novinarima ispred Prijemnog odeljenja Urgentnog centra. |
BRAVO!!!!
Dobro odmerena akcija!!!
jesssssssssss
carski
opet zavera biciklista!
Basara je bio u pravu...
ko je nekad video biciklistu u alkoholisanom stanju zna da dotični ne naleću već vrludaju brzinom kornjače. smrdi na zaveru.
je l' nosio i buket ruzha?
Ne, ovaj je bio na tajnom zadatku... Nosio je samo jednu, osušenu, u džepu...
„Ako kaniš pobijediti, ne smiješ izgubiti”, savetuje Broj Jedan, vođa legendarne Grupe „TNT” i jedan od živopisnih likova stripa „Alan Ford”, koji je prvi put ugledao svetlost dana u Italiji, u maju 1969. godine. Autori stripa, prvi crtač Magnus (Roberto Ravijola) i scenarista Bunker (Lućano Seki) odneli su, bar što se Srba, a onomad i Jugoslovena tiče, pobedu.
I danas, 40 godina od rođenja, detektiv Alan Ford i ostali članovi Grupe „TNT”, koji se iz svog tajnog skrovišta, sirotinjske cvećare u Njujorku, bore protiv socijalne nepravde, kriminala i korupcije, imaju na ovim prostorima verne čitaoce i poštovaoce. Pored toga, u Pozorištu na Terazijama, dugo je prikazivana istoimena predstava.
U čemu je tajna popularnosti i svevremene vrednosti stripa Alan Ford? Svakako je za to zaslužan čuveni crtač Magnus, koji je uradio prvih 75 brojeva stripa, dok su se u kasnijim brojevima smenjivali razni crtači, ali pre svega proslavio ga je genijalni scenarista Bunker, koji je kroz opise avantura grupe „TNT” uspeo da provuče jednu od najoštrijih kritika modernog društva. Specifičan cinični humor koji napada pohlepne gradske oce Njujorka, nesposobnog inspektora policije Broka ili razne bogate biznismene (ko je rekao tajkuni?), jednostavno prija srpskom čitaocu. Ismevanje moćnih, a bahatih i glupih, dobro se primilo na prostoru koji se može pohvaliti da je iznedrio Radoja Domanovića, Branislava Nušića, Steriju...
Recimo, kako se ne setiti Alana Forda i ovih dana, kada se u Vladi Srbije raspravljalo o smanjenju broja ministarstava, a u stripu postoji Ministarstvo za istraživanje ruda i gubljenje vremena.
Popularnosti Alana Forda doprineli su i neprevaziđeni glavni likovi iz stripa. Ni oni nisu pošteđeni Bunkerove ironije. Pored Alana, ima još šest izgladnelih boraca protiv nepravde: omiljeni Bob Rok, kepec sa impozantnim nosem, večito nervozan i nezadovoljan. Zatim Sir Oliver, engleski plemić i kleptoman. Tu je i Jeremija, hipohondar koji ne radi ništa. I Debeli Šef, koji je u hijerarhiji grupe drugi ispod Broja Jedan, ali nema nikakav autoritet i uglavnom se bavi spavanjem. Pored njih, životinjsku podršku grupi daju pas Nosonja, zamorac Skviki i papagaj Klodovik.
Jedan od omiljenijih članova, Grunf, nemački pilot, zadužen je za prevoz agenata. Grunf ima vrlo sumnjivo poreklo, što se vidi i kada podigne ruku u znak pozdrava. Taj pozdrav jako podseća na nacistički, a Grunf se obično izvuče tako što kaže nešto u stilu: „Ovoliko je visoka devojka koju sam upoznao.”
Na vrhu se nalazi siva eminencija, Broj Jedan, gramzivi vođa grupe „TNT”, koji sav novac od zarade uzima za sebe, uporno ostavljajući svoje tajne agente u gladi i nemaštini. On je toliko star da se družio sa Leonidom kod Termopila, a priseća se i rata u Troji. Broj Jedan je, navodno, bio ćata u službi Homera, koji, po alanfordovskoj verziji, nije bio pesnik, nego slepi ratni reporter. Njih dvojica su izveštaje pisali vrlo pristrasno, u zavisnosti od toga ko im ponudi više para – Trojanci ili Grci.
Pored niza negativaca sa kojima se grupa „TNT” uspešno obračunava, svakako je najčuveniji Superhik, bivši čistač ulica, koji, besan zbog toga što sirotani bacaju smeće svuda po ulici, odlučuje da krade od siromašnih i daje bogatima. Ovaj suludi kriminalac dobro je namučio grupu „TNT”. Superhikovo oružje je njegov užasni alkoholni zadah, kojim momentalno obeznanjuje svoje protivnike.
Popularnosti Alana Forda doprineo je i čudesni prevod Nenada Briksija, na čiju inicijativu je i objavljen prvi broj u zagrebačkom „Vijesniku”, 1972. godine. Briksi je zaslužan što i dan-danas Srbi vole da prozbore koju na hrvatskom. Makar kada citiraju besmrtne replike: „Tko leti vrijedi, tko ne leti ne vrijedi!” ili „Bolje častan bijeg nego nečasna smrt”. Tu je i genijalna umotvorina Boba Roka: „Bolje živeti sto godina kao milijunaš, nego sedam dana u bijedi!”
U moru genijalnih detalja iz stripa, među obožavaocima je posebno drag trenutak kada Sir Oliver pohara neku prodavnicu, a onda pozove izvesnog Binga, kome prodaje svu kradenu robu. Sir Oliver Bingu kaže da je za robu „cijena, prava sitnica”, što je u srpskom jeziku postala fraza kojom se ironično opisuje neki skup proizvod.
Alan Ford i danas, u kvalitetnom prevodu mesečno izlazi u Srbiji. I za kraj, nagradno pitanje: koje je pravo ime Debelog Šefa? Odgovor glasi: Gervasius Tvinkelminkelson. Svi koji su pogodili, neka potraže nagradu na adresi Šesta avenija, Njujork.
pazi, izlazak prvog Alan Forda se poklapa s prvim korakom čovjeka na Mjesecu!
naravno, ništa bez hrvatskog prijevoda.
a i nije neki text iz politike, al je dobra povod.
glupe fore za glupake i lezileboviće
nikad nisam ih volela
ne znam u čemu je štos
svima se kao sviđa, je li?
Tko se komentara laća, od komentara i pogiba...
LE-GEN-DAR-NO!!!!
Moje detijnstvo bi bilo siromasnije, da nije bilo "plavokosog vikinga" i ekipe :)))
P.S. Daaaa, Gervasius Tvinkelminkelson :))))
"Tko leti - vrijedi, tko vrijedi - leti, tko ne leti - ne vrijedi"
20. jul 2009. | 01:06 | Izvor: B92
Beograd -- Po stopi nataliteta Srbija je na poslednjem mestu u Evropi, a broj dece po bračnom paru je smanjen sa 4,1 na 0,81, pišu "Večernje novosti".
U prošloj godini u Srbiji je rođeno 30.000 beba manje nego što je potrebno za prostu reproduktivnu zamenu stanovništva, utvrdilo je Ministarstvo za socijalnu politiku.
Uz to, godišnje se u Srbiji uradi oko 200.000 abortusa. Prema najpesimističnijim predviđanjima stručnjaka, ako se ovako nastavi, Srbi će za 500 godina i biološki izumreti.
“Već 2100. godine u centralnoj Srbiji biće samo 2.100.000 stanovnika, Vojvodini 800.000, dok bi na Kosovu i Metohiji taj broj, prema sadašnjem populacionom trendu, bio čak 4,4 miliona. Dakle u svojoj državi bićemo nacionalna manjina”, tvrdi mr Biljana Spasić, profesorka iz Kragujevca, ekspert za "belu kugu".
“Zabrinjava i smanjenje broja sklopljenih brakova. Za dve decenije brakova je za četvrtinu manje. Trećina bračnih parova nema potomstvo. Trenutno oko 800.000 građana traži pomoć lekara kako bi postali roditelji”, kaže Spasićeva.
Sve to za posledicu ima pražnjenje životnog prostora Srba.
Statistika pokazuje da Srbi nestaju kao narod u čak 80 odsto okruga u Srbiji. U Šumadiji se poslednje decenije broj žitelja smanjio za 116.602.
Najviše se demografski smanjio Zlatiborski okrug, za 18.654 stanovnika. U osnovnim školama na Zlatiboru nestalo je 60 odeljenja sa po 30 učenika.
Najteža situacija je u planinskim seoskim sredinama oko Priboja, Prijepolja, Nove Varoši, Kosjerića i Bajine Bašte, gde su ostala retka staračka domaćinstva.
Ubrzano bez Srba ostaju Zaječarski, Braničevski, Borski i Pirotski okrug.
“Situacija je jako dramatična, jer opština Dimitrovgrad umire na nogama. Mladi odlaze jer za njih nema posla, ni uslova za normalan život. Predviđanja govore da će 2022. godine Dimitrovgrad imati samo 6.543 stanovnika. Ništa bolja situacija nije ni u opštinama Crna Trava i Babušnica. Čitava istočna Srbija se prazni”, kaže predsednik dimitrovgradske opštine Veselin Veličkov.
U Raškoj oblasti broj Srba poslednjih godina se prepolovio, dok je broj Bošnjaka sa 81.418 narastao na 142.837. U Novom Pazaru i Sjenici, na primer, tek svaki peti žitelj je Srbin.
Bio sam u sredinama gde ljudi imaju po četvoro-petoro dece, a deca im idu polugola. Žive od humenitarne pomoći i "dnevnog ulova" koji je neizvestan. Nije problem decu rađati, treba ih gajiti: hraniti, oblačiti, školovati. U Čačku već nekoliko godina pričaju da će moju osnovnu školu da zatvore. Ima tri odeljenja po dvadeset i pet đaka, a kad sam ja bio prvak (1981-ve), bilo je četiri odeljenja po 34 đaka (ne znam da li su brojke baš tačne "u glavu", ali može da se vidi ono što hoću da kažem čak i da ne kažem).
Po broju komentara vidi se koliko je ljudima ova tema nije intrigantna.
za pirotski okrug nije tachno. izvesno vreme trend je da ima vishe novorodjenih nego preminulih.
nije shto je tu superboris, nego tako je.
Pa sta? Kao da ce nas pirotski okrug izvuci na povrsinu. Rec je o potpunom izumiranju sela, o totalnom otudjenju ljudi iz gradova. Dece vise nece biti, a samim tim nece biti ni naseg naroda. Mnogi, samo zato sto ne mogu da imaju ovde uslove za porodicu, napustaju zemlju i naseljavaju druge drzave. Mladi parovi nikad da stanu na zdravu nogu, pa se usput i raskantaju umesto da se vencaju i radjaju decu. A sve je to onemoguceno zato sto ne postoji pravi ambijent, i zato sto postoji uzasna klasna podeljenost. Ko ima, ima, ko nema - nikada nema, ma koliko se trudio i radio. A ta neka nezainteresovanost, eskapizam, sigle people stil zivota, to mi se posebno gadi. Kome pijani covek moze da napravi dete i da bude normalan otac? Vecina slobodnih muskaraca je skolono porocima. Predator je u pravu, a njega ovde na blogu uglavnom ismevaju. Pa ipak, da je on postavio ovaj post, bilo bi vise komentara. I Mirror b92 blog je pukao.
ako to mozhe pirotski, zashto ne bi i svaki drugi okrug? pirotski nije bash medju najklosharskijim, ali nije ni medju fensi okruzima, pa se opet radi radnja i vratjaju se rode. moja je najbolja drushka, veliki TV poslenik i ekstra talentovana novinarka sa zapazhenim rezultatima i gomilom nagrada koje je za svoj samopregor dobila, otishla da zhivi na selo s novopechenim muzhem, mojim shkolskim. shto sam ja, naravno, pozdravio iz sve snage. tako da, eto, i to je mogutje.
Nekada davno (ima preko 30) radio sam demografsku statističku analizu kretanja stanovništva za nekoga sa ekonomskog fakulteta (i dobio 10, naravno).
Njavredniji rezultat te analize bila je kriva fertiliteta (rodnost na 1000 žena, tek podsećanja radi). Pokazivala je veliku nepravilnost tako da sam počeo da obraćam više pažnje tražeći razlog. Odgovor je prost, ako se od svakog minimuma krive vrati kroz vreme unazad za onoliko godina koliko je tekući maksimum za fertilnost žene (tada 23 godine) naidje se na rat ili neku nepriliku. Logično je da se tada nije rodilo toliko žena koje bi mogle u svom fertilnom maksimumu da rode.
Bilo bi interesantno uraditi sličnu analizu danas. Mislim da bi nas razlozi za minimume (bela kuga) iznenadili i naterali na razmišljanje.
@Sani, ne znam zasto ne moze, zato i pricamo na tu temu. Tvoja prijateljica neka samo ima na umu da se seoske skole zatvaraju i da na vreme predvidi ovu prepreku.
@Nemame, sada smo u miru, u cemu je problem?
Tako je to kod se više pažnje posvećuje buljoljubcima i pičkolizicama nego normalnim ljudima.
a ti si neki, kanda, u pichku lepu materinu normalan, sav takav anoniman...
#female, moja je prijateljica prokrstarila svim selima u ovom okrugu, bogme je zharila i palila i po raznoraznim selima srbijanskim. i mnogo toga zna, veruj mi.
tako da, ako se ona odluchila za zhivot na selu (iako je kutja ihaj opremljena, nije ni drushka mi budala da zhivi u fazonu 19. vek), to meni govori taman dovoljno. trendovi? ko se ikada palio na trendove a da je onaj od 5% ljudskih bitja od kompletne ljudske populacije.
Albanija i Turska su jedine evropske zemlje regiona sa kojima Srbija ima vizni režim...
Evropska komisija usvojila je juče preporuke da Srbiji od početka 2010. budu ukinute vize za putovanja u zemlje EU. Formalni predlog upućen je na konsultacije Evropskom parlamentu i Savetu ministara EU, koji bi krajem novembra ili početkom decembra trebalo da donese konačnu odluku. Bitno je istaći da ta odluka ne mora da bude jednoglasna.
PUT - Gde mogu na put bez viza?
Vize će biti ukinute za 25 evropskih zemalja koje čine šengenski prostor. Sa pasošem Srbije bez viza će moći da se putuje u sve zemlje EU izuzev Velike Britanije i Irske, jer te zemlje nisu prihvatile dogovor o ukidanju granične kontrole na granicama. Bez viza će moći da se putuje i u Švajcarsku, Island i Norvešku, iako te zemlje nisu članice EU, ali su prihvatile i sprovode šengenska pravila o ukidanju granica.
Da li mogu da putujem u zemlje koje nisu potpisnice Šengenskog sporazuma?
Da. S pasošima Srbije neće biti potrebne vize ni za Bugarsku, Rumuniju i Kipar. Te, nove članice EU, formalno nisu deo šengenskog prostora jer nisu u potpunosti ispunile sve neophodne uslove. Vize neće biti potrebne ni za Lihtenštajn, koji se, iako nije u EU, izjasnio za priključenje šengenskom prostoru.
Gde neću moći bez viza?
Albanija i Turska su jedine evropske zemlje regiona sa kojima Srbija ima vizni režim. Za Albaniju građanima Srbije potrebne su vize, ali u ambasadi te zemlje kažu da već nekoliko godina vize nisu potrebne onima koji već imaju šengensku vizu. Za Tursku je procedura dobijanja viza veoma jednostavna – vize se dobijaju na aerodromu ili u konzulatu, ako u Tursku putujete kopnenim putem.
Kako se putuje bez viza?
Kada se jednom pređe granica šengen zone, unutrašnje granice ne postoje. Primera radi, kada pređete granični prelaz s Mađarskom, možete putovati do Španije ili Portugala bez ikakve carinske kontrole. Znaćete da ste stigli do Francuske jedino po nazivima gradova kroz koje prolazite.
Koliko dugo mogu da ostanem u zemljama EU i šta se događa kada istekne taj period?
Tri meseca. Posle tog perioda morate da napustite šengenski prostor.
Kako da produžim boravak?
Ne postoji način da se boravak produži jer ukidanje viza odnosi se na one tipa C, koje omugućavaju kraći boravak u zemljama šengenskog prostora. Postoje i vize tipa B koje izdaju diplomatsko-konzularna predstavništva i koje važe za duži boravak. Te vize se dobijaju u diplomatsko-konzularnim predstavništvima stranih zemalja u Srbiji.
Šta me sad sprečava da ostanem tri godine u zemljama EU?
Rizikujete da bidete pritvoreni i da vam bude zabranjen ponovni ulazak.
Mogu li da radim u EU?
Ukidanje viza ne znači mogućnost zapošljavanja. To je pitanje procesa integracije naše zemlje u EU i spada u korišćenje slobode kretanja roba, ljudi, kapitala i usluga. Ove četiri slobode nesmetano uživaju samo građani država članica EU. Mi ćemo sa članstvom u EU moći da uživamo i te slobode. Ako, ipak, pronađete neki posao od tri meseca, potrebna vam je privremena radna dozvola, ali svaka zemlja na drugačiji način reguliše proceduru da se ona dobije.
Turističke agencije spremile bezvizne aranžmane
Tijana Obradović, menadžer turističke agencije „Džoli trevel”, rekla je da je već pripremljen veći broj aranžmana koji će moći da se koriste od 1. januara 2010. Ona je naglasila da se otvara mogućnost i vikend tura po evropskim gradovima, koje su ranije predstavljale veliki problem zbog komplikovane procedure dobijanja viza. „Cene destinacija biće manja za dodatnih 35 evra, što nije malo ako se uzme u obzir da su pojedini aranžmani koštali svega 150 evra”, rekla je ona. Obradovićeva je istakla i da će građani Srbije moći ubuduće više da koriste i „last minits“ aranžmane – kada određeni hoteli, zbog slabe posete, drastično spuštaju cene – a zbog procedure oko dobijanja viza građani nisu bili u mogućnosti da ih koriste.
ČETIRI uslova za Srbiju
-poboljšanje kontrole granice s Kosovom i saradnje s Euleksom i kosovskom policijom
-efikasna primena Zakona o strancima i usvajanje Stragegije o migracionoj politici
-efikasna primena zakonskih rešenja za borbu protiv organizovanog kriminala i korupcije
-sigurnost procedura za izdavanje biometrijskih pasoša osoba s prebivalištem na Kosovu
ANKETA 24 sata: Gde ćete prvo na put kad ukinu vize?
U Beč i Rim, zbog toga što u njima mogu mnogo da naučim o kulturu i istoriji. Slede Španija, Finska i Holandija. Anja Tvrtković (19), student
Voleo bih prvo da vidim Portugal, to mi je stara želja. Na mom spisku želja svakako su i Francuska i Španija. Srđan Davidović (29), inženjer
Volela bih da obiđem sve zemlje u Evropi, ali prvo Nemačku, Norvešku i Finsku. U planu su mi i brojni muzički festivali u Evropi. Aleksandra Semenović (19), student
Španija- to je zemlja sunca i fudbala, a posebno bih voleo da mogu da vidim Granadu. Ipak, sve to će zavisiti i od vremena, ali i novca. Branislav Bajčeta (33), inženjer
Italija! Tamo sam već letovala i oduševljena sam tom zemljom. Čula sam i da su Norveška i Austrija divne - i one su u planu. Aleksandra Vranić (18), student
e i to me zabole da sam hteo putovao bih tamo i ovako
Turska em nije evropska zemlja posle Bosfora, em ih nema na listi Belorusija i Ukrajina, tamo cemo gasovodom.
Nadam se da ce nam ukinuti vize, jer svaki put kada sam putovala, preselo mi je zbog "ljubaznih radnika" u ambasadama, koji nas gledaju kao najvecu stoku, i teraju nas da po ledu, kisi, suncu, trunemo ispred ambasade cekajuci da nas prime, GROZNO!
seki bor
posle dvadeset godina .....uh ,dace bog da docekamo i taj dan,pa odemo malo do nekog pufa u Hamburgu hehehe ,i da nas vise ovi iz a,basada ne tretiraju kao najgoru stoku ...pozdrav svim ljudima dobre volje.srbija srbija srbija...
Причу о новом грипу, вирусу H1N1, проглашеној пандемији и најави да се припрема вакцина, коју ће примити милиони људи широм света, аустријска новинарка Џејн Бургеремајстер је назвала припремом за највећи криминални акт у историји човечанства. Реч је, тврди новинарка, о једном намерном акту изазивања епидемије да би се захваљујући њој остварио профит. Тако је Бургеремајстерова против Светске здравствене организације, Уједињених нација и неких државника, председнице СЗО др Маргарет Чен и корпорација поднела тужбу Еф-Би-Ају у вези са „биотероризмом и намером почињавања масовног убиства”. Она је такође припремила и предлог за забрану принудне вакцинације. Претходно је тужила СЗО и фармацеутску кућу „Бакстер”, између осталих, у вези са контејнерима „свињског грипа” који су експлодирали у возу у Швајцарској приликом транспорта.
Новинарка иначе, позната као сарадник популарних часописа „Нејчр” и „Бритиш медикл џорнал” у тужби тврди да је „свињски грип” хибрид састављен из три дела: свињског, птичјег и људског грипа, а то је нешто што може да се направи само у лабораторији. Она смело тврди да је вирус на основу којег је проглашена пандемија пуштен у оптицај уз помоћ СЗО, који је по Бургермајстеровој и најодговорнији за ову пандемију. Подсећа да се симптоми наводног „свињског грипа” не разликују од оних обичног грипа и прехладе, а тај вирус нема већу смртност од класичног грипа.
Тврди, такође, да иста група интернационалних фармацеутских компанија и интернационалних владиних агенција, која је развила и пустила у промет пандемијски материјал, сада ужурбано припрема вакцину да би остварила профит. У целу причу укључени су и медији, које контролише та моћна група компанија и владиних агенција, која је осмислила и прогласила пандемију, а само због једног циља да би навели људе да приме вакцину.
Новинарка је у тужби поднела доказни материјал да је фармацеутска кућа „Бакстер АГ”, аустријска филијала компаније „Бакстер интернешенел”, намерно послала 72 килограма живог вируса птичјег грипа, који јој је обезбедио СЗО у зиму 2009. године, у 16 лабораторија у четири земље. За њу је то „јасна потврда о томе да су фармацеутске компаније и међународне владине агенције саме активно ангажоване у развоју, производњи и дистрибуцији биолошких агенаса, који су класифицирани као најсмртоноснија биолошка оружја, како би изазвали пандемију и проузроковали смрт код људи”.
Аутора књиге „Инфективне болести у биолошком рату и биотероризам”, професора др Иванка Бојића, који је био дугогодишњи начелник Клинике за инфективне болести на Војномедицинској академији, замолили смо да за „Политику” каже своје мишљење о оптужбама аустријске новинарке и да ли је пандемија оркестрирана и намештена да би се потрошиле залихе лекова и зарадило на новим вакцинама, како тврди Бургермајстерова.
– Истина је да је прича о новом вирусу и проглашењу пандемије од почетка била неубедљива и нелогична у неколико важних подручја. Прво, нас клиничаре, инфектологе, зачудила је брзина откривања делова генома, односно дела птичјег, свињског и хуманог вируса. Већ за два, три месеца све се знало и објављено је у еминентним стручним часописима, што је код многих лекара изазвало сумњу да је са овим вирусом нешто рађено – наводи др Бојић.
Он подсећа да је вирус H1N1 још од 1995. године био присутан као сезонски грип и да је показао резистенцију на неке антивирусне лекове, што је опет оставило место за сумњу. Др Бојић каже како су радови о овом грипу објављивани у часописима високог научног рејтинга, али ти часописи повремено објављују и радове у којима се наводи да су аутори у сукобу интереса, јер су консултанти или чланови борда фармацеутских кућа.
– Ако је неко и хтео да извуче материјалну добит из проглашења пандемије сада је то свршена ствар. Лечење људи је неопходно, а ми смо као држава поступили и у превенцији и у лечењу по највишим стандардима – додаје инфектолог Бојић.
Епидемиолог и шеф Радне групе Министарства здравља за примену плана активности у случају пандемије др Предраг Кон није хтео да улази у детаље оптужби аустријске новинарке о намерно изазваној и потом проглашеној пандемији.
– Као радна група ми у овом часу имамо превише посла око оболелих и око таласа грипа који нас очекује на зиму да бисмо губили енергију и време на расправу да ли је реч о вештачком или природном вирусу грипа. Таква расправа била би на нивоу веровања и утисака, на нечем ирационалном што не знамо – категоричан је др Кон.
Пандемијски талас, масовно оболевање, два до три пута већи број оболелих са тешком клиничком сликом него ранијих зимских сезона и исто толико већи број смртних исхода су, по речима др Кона, реалне ствари, али људи више желе да читају и расправљају да ли је пандемија намерно изазвана и ко је од тога добио највећи профит.
Коментар на оптужбе аустријске новинарке потражили смо од представника СЗО за Србију др Дорит Ницан, међутим, у току јучерашњег дана нисмо добили одговор.
ko se boji gripa još
ebole još
hiva još
kondiloma se ne bojim ja
trla baba laaan
i pre nego što sam pročitala ovaj post, ja sam verovala da je kod ove epidemije najzaraznija bila panika, ništa drugo.
Sredinom 2010. prištinska kompanija Dok-ing mogla bi da započne serijsku proizvodnju prvog kosovskog automobila, 260 cm dugačkog dvoseda na struju.
izvor: B92, 10. jul 2009.
 |
Ponos kosovske autoindustrije, dosad isključivo orijentisane na proizvodnju delova, uskoro bi mogao da postane gradski mališan za sada pod imenom XD, čije izrade se prihvatila prištinska kompanija Dok-ing, u svetu poznata po izradi mašina za de-miniranje.
Gotovo senzacionalno zvuči informacija da će prototip pokretan elektromotorom i litijum-gvožđe fosfatnim baterijama nove generacije biti spreman za vožnju već krajem 2009. godine, nakon čega će serijska proizvodnja zavisiti isključivo od finansijskih sredstava. Osim što su ove baterije ekološki prihvatljive i nezapaljive, odlikuje ih i autonomija do 250 km, a biće moguće puniti baterije i kočenjem.
Na zamisao stvaranja automobila koji će većim delom biti plod kosovske pameti i znanja pre godinu dana došao je Balli Kombëtar, glavni inženjer i vlasnik Dok-inga.
Iako se može zaključiti da je reč o ambicioznom projektu, čelnom čoveku prištinske kompanije ne nedostaje optimizma i čvrsto veruje u uspešno stvaranje prvog kosovskog auta.
 |
- Sve što smo dosad projektovali pokazalo se u praksi više nego uspešnim. Ako ne bude većih potresa, već sledeće godine ćemo tržištu ponuditi udoban, siguran i okretan dvosed, namenjen za brže i jeftinije kretanje po gradskim ulicama. Naš automobil će imati autonomiju do 250 km, što je više nego dovoljno za dnevne potrebe većine vozača, govori Kombëtar, svestan da će za izgradnju pogona i pokretanje serijske proizvodnje biti potrebno osigurati oko 100 miliona evra. Uporedo s razvojem, zato se traže i ulagači voljni da sufinansiraju projekat sa svetlom komercijalnom perspektivom. Priča bi trebala ozbiljno zanimati i državne institucije, jer Dok-ing proizvodnju 260 cm dugačkog gradskog dvoseda u celosti namerava zadržati na Kosovu i tako zaposliti niz kooperanata.
Kompanija Tema iz Gnjilana već je razvila prikladne elektromotore (45 kW, 600 Nm) koji će se ugrađivati u prednje točkove sa kojima će auto razvijati maksimalnih 120 km/h. Osim toga, posao izgradnje šasije dogovoren je s Eko-Metohijom, dok će deo proizvodnje obavljati i zavod za energetsku i procesnu opremu TPK.
Zbog višegodišnjeg iskustva u proizvodnji delova za autoindustriju, novi posao se smeši i drugim kompanijama, a jedino što će se baterije uvoziti iz Hrvatske, jer bi u njihov razvoj bilo nerazumno ulagati.
Reč je o najskupljem delu svakog elektromobila, zbog čega se uz skupe litijum-jonske baterije planira ugradnja i znatno jeftinijih olovnih.
 |
U zavisnosti od izabranih baterija i željenoj autonomiji i opremi konkretnog modela, kretaće se i cena. Trenutno je ona postavljena visoko i cilja se na cenu od 10.000 evra, što nije neizvodivo uz određene subvencije za zelena vozila, poznate u zapadnom svetu. Pošto je već zacrtano da će u budućnosti putevima vladati bešumna i čista vozila na struju, u Dock-ingu očekuju da će Kosovo podržati razvoj elektroautomobila.
Dva elektromotora ukupne snage 90 kW/120 KS biće postavljena u prednje točkove, a isporučivaće ih kompanija Tema iz Gnjlana. Obrtni moment od 600 Nm osiguravaće dobru startnost, dok će maksimalnih 120 km/h dopuštati i ležerno prevaljivanje dužih deonica na putevima.
Planirano je da krov bude u celosti prekriven staklom, ali će poslednju reč ipak imati konstruktori prilikom ocenjivanja sigurnosti. Atraktivno dizajnersko rešenje, kao i kod mnogih studija, u finalnoj verziji će možda ipak morati biti izostavljeno i zamenjeno nešto dosadnijim limom.
 |
Kroz početne faze razvoja model nosi ime XD, delom zahvaljujući i nesvakidašnjem izgledu zadnjih svetlosnih grupa. U nazivu se slovo X odnosi upravo na dizajn svetala, a D označava Dok-ing, prištinsku kompaniju koja potpisuje ideju stvaranja kosovskog elektromobila.
Razvoj enterijera nije dovršen, ali dužina od 260 cm nameće određene zakonitosti. Ipak, prostor za inventivnost pronađen je na upravljačkom mehanizmu, koji će biti moguće pomerati sa leve na desnu stranu, a po želji i postaviti u sredinu. Dašak glamura ponudiće i skladno dizajnirana sedišta.
Pozitivnim raspletom priče o gradskom mališanu i stvaranjem ozbiljnije finansijske konstrukcije, Enver Malići, dizajner Dokinga XD, mogao bi iz rukava izvaditi i dve godine stare crteže atraktivnog roadstera nazvanog Indipend. Bio bi to logičan nastavak priče o kosovskim elektroautomobilima, a kupci bi uz ekonomičnost mogli uživati i u performansama pogona na struju.
E moja Zastavo, sedi i plači. Dok se ti pod firmom "proizvodnje" prodaješ banalno sklapanje već gotovih elemenata zastarelog Fiata, šiptari koji nikad nisu imala autoindustriju kreće u pravu pravcatu proizvodnju, i to ne bilo kakvog automobila već automobila budućnosti. Svaka čast dizajneru, bokovi i zadnji kraj fenomenalni, jedino bi prednji kraj trebalo napraviti malo manje dramatičnim tj. sličnijim ostatku automobila. Taj stealth fazon ne priliči malom gradskom autiću.
Nista na nacionalnoj osnovi,ali prosto, auto nije lep.
a da im nisu malo ameri dali i proijekat i kintu čisto da poguraju kosovsku banana državu koja nikada ni neće biti fržava. da imn jebem ja malo mater
cudo auto ne nazovu OLUJA ?
ovo neće imati nikakvu prođu. tim ljudima tamo trebaju porodični automobili, da ne kažem autobusi a ne nekakvi elektrodvosedi.
mada, kad bolje razmislim, kao automobil za nacionalne manjine, dovoljno je prostran.
"a biće moguće puniti baterije i kočenjem"
haha
"Ipak, prostor za inventivnost pronađen je na upravljačkom mehanizmu, koji će biti moguće pomerati sa leve na desnu stranu, a po želji i postaviti u sredinu."
buhuhuhu!
koi pičvajz!
Valjda naglo kočenje pobudi proizvodnju gasova u crevima, pa vozač prdne u cevčicu koja izdvoji i pošalje metan do motora sa unutrašnjim sagorevanjem i eto ti ekološke energije iz obnovljivih izvora...
ništa od ovoga, Tema iz Gnjlana celokupnu proizvodnju usmerila na izvoz u Kazahstan.
SVAKA ČAST, KOMŠIJE!
Значи, наши аутомобили више неће завршавати на Космету?
Чуме, реагуј!
Послије овога слиједи Ф-1 Велика награда Великог Трновца, па Олимпијада, па космодром, па канализација, водовод, плаћање струје, телефона, прекидање прања тепиха на асфалту...па све до прања руку.
Нису ми комшије, umij se prvo!
Зашто, да видиш како то изгледа?
Па пробај сам. Али као што рекох, прво руке.